Мостар 1931
Скопље
Слика нн
Слика нн
Струмица 1937
Струмица 1937
Суботица 1939
Слика
Слика нн
Негрево 1935
Негрево 1935
Слика бр.
С л у ж б а у К р а љ е в и н и
Занимање или посао Петра Војиновића је била војска. Иако се родитељи баш нису директно бавили војним стварима, изгледа да је у Петру „прорадио“ крајишки ген.
Предци су изгледа били даровити према Петру, јер су му послали најбоље наследне особине рода свога, везане за борбу, опстанак и родољубље!
Жеља за школовањем, образовањем, васпитањем, напредовањем и овладавање новим знањима и вештинама, код Петра се укрстило кроз војничку организацију тадашње државе!
Војска Краљевине Југославије и војно школство је у то време, имало да понуди велико, богато и свеже искуство из недавно завршеног великог рата. Наравно, права војничка драгоценост је било службовање у јединицама војске које су изнеле херојску борбу и показале војничку вештину овенчану славом!
У војсци се почиње од регрута, војника, подофицира, официра, високог официра,....
Пријем у војску, у тадашње време није био дозвољен, млађима од 19. лета. Петар је био млађи годину дана, тако да је замолио оца да га упише у подофицирску школу како зна и уме!
Војничка служба почиње уписом у Прву пешадијску подофицирску школу Краља Александра Првог у Београду на дан 02. Маја 1927. Године. Исту школу завршава 02. Маја 1929. Године.
Наредне две године, Петар проводи у школи резервних официра у Сарајеву.
Од Марта до Октобра 1931. Године, Петар похађа пилотски курс у Мостару.
После летачког искуства, враћа се поново у школу резервних официра у Сарајево, а потом иде у Десети пешадијски пук „Таковски“, исто у Сарајеву, где и полаже заклетву!
Познат је историјат јуначког Таковског пука који је још носио име „Гвоздени пук“ из времена Првог светског рата!.
Следећи размештај је, од 29. Октобра 1936. Године до 05. Марта 1940, при 49. Пешадијском пуку на локацији Бугарска граница-Струмица-Ђевђелија, јужна Србија.
Нови велики рат је у припреми и Петра шаљу тамо где је најтеже, иде на главни правац будућег напада, Келебија – Шебашић код Суботице. Распоређују га од 05. Марта 1940. У 93. Посадну чету, затим од 03. Маја 1940. У 3. чету 13. Посадног батаљона и последњи распоред је у 2. Чету истог батаљона у истом рејону распореда.