Крај ратног пута 4. крајишке дивизије
Прве недеље јула 1945. у западну Србију стигла је 4. крајишка народноослободилачка ударна (НОУ) дивизија. Команда ове дивизије са приштапским јединицама и подофицирском школом сместила се у само Ваљево, а ту је стигла и 11. крајишка НОУ бригада. У шабац је дошла 8. крајишка НОУ бригада, а ту је до 1. августа била и артиљеријска бригада ове дивизије, када је и она предислоцирана у Ваљево. Шеста крајишка НОУ бригада сместила се у Горњи Милановац. Четврта крајишка дивизија под командом партизанског пуковника Петра Војновића и политичког комесара мајора Душана Дозета добила је у надлежност бригу о територији која је обухватала западну Србију од Дрине на западу до београдских посавских села, обронака Космаја, Рудника и Мораве на истоку. По доласку 4. крајишке дивизије, посао постојеће бригаде КНОЈ-а ће бити олакшан: и припадници крајишких бригада укључиће се у мотрење Дрине у сменама, а сви ће заједно, на чете, водове, групе и заседе запосести Ваљевски крај као и друге пределе западне Србије. У Ваљевском крају од снага 2. бригаде КНОЈ-а, био је 1. Батаљон чија је прва чета давала обезбеђење Војнотехничком заводу (раније ВИСТАД-у) у самом граду, друга чета је поседала Лајковац а њени водови били су и у Боговађи и Славковици, трећа у Брежђу и коначно четврта чета била је у Бранковини са водовима распоређеним код среских одељења ОЗН-е у Каменици и на Убу.Овим предислоцирањем крајишника у Ваљево настао је проблем смештаја трупа, па је наређено да се логор осуђеника на принудни рад у коме је било 1050 људи до 27. јула 1945. године измести из Ваљева и тако направи простор за становање јединицама ЈА. У Ниш је упућено 700, а у Пожаревац 350 ових логораша, и тако је било могуће смештање и артиљеријске бригаде 4. дивизије, а и комотнији живот за све јединице у вароши. Убрзо после доласка 4. крајишке дивизије њене извиђачке јединице почеле су да крстаре тереном у потрази за, четничким бандама, одметницима и реакцијом.....
У исто време базирала је кратко у Ваљеву и 1. противавионска бригада, која је директно била подчињена 1. армији у чијем саставу иначе је био ваљевски гарнизон.
После изузетно тешке зиме 1945-1946, прогон одметника бивше ЈВуО на терену су вршиле снаге КНОЈ-а, Народне милиције и ОЗН-е, а снаге армије окренуле су се мирнодопским задатцима, које су у овом периоду биле демобилизација неколико контигената бораца, потом од јесени 1946. и пријем нових регрута. Јединице 4. дивизије постале су праве мирнодопске, не разликујући се по задатцима од осталих снага ЈА. Ипак, врло брзо настаће нова политичка искушења која ће на армију, па и на ову дивизију утицати пре свега у организацијском смислу.
Извор података: Архив војно историјског института (АВИИ), Фонд НОБ, К. 771 А 8-3
